“Mojsije” – iz sudanskih kampova u obećanu zemlju

U razdoblju između novembra 1984. i januara 1985. godine, nad pustinjom Sudana odvijala se jedna od najhrabrijih humanitarnih operacija u modernoj istoriji. Pod okriljem tajne, Izrael je evakuisao hiljade etiopskih Jevreja koji su se nalazili na ivici smrti. Ovo je priča o operaciji pod nazivom “Mojsije”.

Etiopiju je 1984. godine pogodila najveća glad, u do tada poznatoj istoriji, uzrokovana sušom i destruktivnom politikom marksističkog režima, sprovođenog od strane Mengistu Haile Mariama, prvog predsednika Etiopije.

Na tim prostorima je živela zajednica etiopijskih Jevreja poznata i kao “Beta Israel” ili “Falasha”, koja se dodatno suočavala sa diskriminacijom i siromaštvom. Glad i građanski rat koji je bacao celu zemlju u tešku situaciju bili su za njih previše, te su bili prinuđeni da zatraže pomoć od Izraela. Jedina nada ovog naroda bio je povratak u obećani grad Sion, u Izraelu.

Svesni potencijalnih poteškoća, hiljade porodica započelo je putovanje ka susednoj državi Sudan, muslimanskoj zemlji koja je bila u ratnom stanju sa Izraelom. Put kroz pustinju bio je težak i nepredvidiv. Mnogi su umrli od gladi, žeđi, bolesti ili napada pljačkaša. Oni koji su pak stigli do sudanske granice bivaju smešteni u izbegličke logore, gde su bili prinuđeni da se predstave kao hrišćanske ili muslimanske izbeglice i time sakrili svoj pravi identitet i sebi osigurali pravo na život.

Vesti o lošem položaju etiopskih Jevreja stigle su do Izraela. Vlada premijera Šimona Peresa donela je odluku da deluje. Ova operacija je poverena Mosadu, izraelskoj obaveštajnoj agenciji. Zadatak je bio kompleksan, zahtevao je odgovor na pitanje: kako evakuisati hiljade ljudi iz neprijateljske zemlje bez saznanja drugih?

Mosad je razvio složenu, ali opasnu operaciju. U saradnji sa sudanskim vlastima, kao i ključnu podršku američke CIA, postavljeni su temelji za Operaciju Mojsije.

Plan je bio vazdušna evakuacija. Putnici su prevoženi teretnim avionima “Hercules C-130”, a često i putničkim “Boeingom 707”, koji bi noću sleteo na opustele piste u pustinji kako bi imao aspekt iznenadnosti i time izbegao otkrivanje.

Logori u Sudanu pretvoreni su u tajne punktove. Agenti su organizovali kamione koji bi noću prevozili Jevreje do udaljenih aerodromskih pisti. Jevrejski narod, već naviknut na stalan teror, bio je toliko uplašen i nepoverljiv, da su ih pre prijema u avione, morali uveriti da će biti prevezeni u Izrael. Neki od njih su, verovali da ih vode u robovlasništvo ili da će biti bačeni iz aviona.

Noću su avioni poletali ka Izraelu. Za većinu putnika, ovo je bio prvi let u životu. U trupu aviona, umorni od puta i često bolesni, osećali su nevericu i nadu. Za mnoge, san o Jerusalimu, koji se prenosio kroz generacije, nikada nije bio bliži.

Prekid i posledice operacije Mojsije

Operacija Mojsije trajala je tačno 47 dana. Do sredine januara 1985. godine, uspešno je prebačeno oko 8.000 Jevreja u Izrael. Međutim, 5. januara 1985. godine, izraelska vlada je napravila fatalnu grešku, objavivši vest o uspešnoj operaciji. Vest je brzo prodrla u medije širom sveta i uzrokovala protivljenje ostalih arapskih zemalja.

Izložen takvom pritisku, Sudan je momentalno prekinuo saradnju i poricao bilo kakvu povezanost i učešće u operaciji. Oko 1.000 dece koja su već bila smeštena u avione, čiji su roditelji ostali u logorima, postala su poznata kao “Salomova deca”. Na hiljade Jevreja ostalo je zarobljeno u Sudanu i Etiopiji, suočavajući se sa neizvesnom sudbinom i besom lokalnih vlasti.

Tragedija operacije ogleda se i u brojevima: procenjuje se da je između 1.500 i 4.000 Jevreja umrlo na putu kroz pustinju ili u logorima, ne stigavši do svog obećanog završetka.

Iako prekinuta, Operacija Mojsije postala je temelj za buduće akcije. Sledeća slična operacija odigrala se 1985. godine, u organizaciji SAD-a, nazvana operaciju Jozua, tokom koje su avioni američkih vazdušnih snaga prevezli oko 800 Jevreja iz Sudana. Konačni čin ove drame odigrao se 1991. godine tokom Operacije Solomon, do tada najveće misije u kojoj je 34 izraelska aviona za 36 sati prevezlo preko 14.300 ljudi.

Danas, zajednica etiopskih Jevreja u Izraelu broji preko 160.000 ljudi. Njihov put od drevnih sela u Etiopiji do modernog Izraela nije bio lak. Suočili su se sa velikim društvenim, ekonomskim i kulturnim izazovima, borili su se protiv diskriminacije i teško su se integrisali u društvo koje je ponekad dovodilo u pitanje njihov jevrejski identitet.

Priča o opstanku i ispunjenom snu, imena Operacija Mojsije nije bila samo vojna ili obaveštajna operacija, bila je ispunjenje drevnog proročanstva. Bila je dokaz da će Izrael, bez obzira na geografsku udaljenost ili političke prepreke, uvek težiti da dovede svoj narod kući. Kao što je rekao jedan od spašenih: “Izgubili smo sve što smo imali, ali smo na kraju stekli ono što smo oduvek želeli, slobodu i dostojanstvo.”

Detalji humanitarne operacije “Mojsije”

Iako je Sudan bio formalno u stanju rata sa Izraelom, Sudanska obaveštajna služba pod vođstvom pukovnika Omara Mohammeda al-Tayeba je bila ključni partner. Iz želje da se reši “problem” izbeglica u zemlji, Mosad je sa njima uspostavio veze, a Sudan pristao na operaciju. Ova saradnja je bila toliko osetljiva da je vršena uz lično odobrenje sudanskog predsednika Gaafara Nimeirijaja, a samo nekoliko njegovih najbližih saradnika je znalo za nju.

Mosad je koristio prividnu privatnu kompaniju pod nazivom “Aero Airlines”, u retkim izvorima se čak navodi i “Trans European Airways” kao paravan za avione. Ovi avioni, uglavnom “Boeing 707”, su leteli iz Evrope u Sudan pod izgovorom da prevoze opremu za kampove za izbeglice.

Domišljati deo prikrivanja bio je za povratne letove. Kada bi avioni poletali iz Sudana sa etiopskim Jevrejima, njihovi transponderi bi emitovali signal leta ka Kosta Riki ili drugim neutralnim destinacijama, kako bi zbunili nadzornu saobraćajnu kontrolu i sprečili bilo kakvu sumnju. Tek su se usred Mediterana preusmeravali ka Izraelu.

Korišćene su dve glavne lokacije za ukrcavanje. Prva je bila pored grada Gedaref u Sudanu, gde su kamioni prevozili ljude do privremenih zemljanih pista. Druga, dramatičnija lokacija, bila je zabačena plaža na obali Crvenog mora, kod sela Arous. Mosad je već godinama tamo vodio lažni centar za ronjenje kao paravan za nadgledanje pomorskog saobraćaja. Ova plaža je korišćena za operaciju, gde su brodovi prevozili ljude do čekajućih brodova, a zatim ih helikopterima prebacivali na veće brodove ili direktno u Izrael. Ova faza je često nazivana “Operacija Bratstvo”.

Američka CIA je odigrala ključnu, mada neprimetnu ulogu. Njihova stanica u Kartumu (eng. “Khartoum Station”) pružala je kritične obaveštajne podatke, logističku podršku i pomagala u koordinaciji sa sudanskim vlastima. Ova saradnja bila je deo šireg partnerstva između Mosada i CIA.

Avioni su bili prepuni. U teretne avione (“C-130 Hercules”) ukrcano je po 400-500 ljudi po letu, što je daleko preko očekivanog, ali i dozvoljenog kapaciteta.

Medicinska evakuacija

Mnoge izbeglice su bile teško bolesne i iscrpljene. U avionima su se nalazili medicinski timovi koji su pružali hitnu negu tokom leta.

Kratki vremenski prozor

Operacija se odvijala u ekstremno kratkom vremenskom roku, isključivo noću, u uslovima potpune radio tišine i uz korišćenje vizuelnih metoda navigacije kako bi se izbeglo otkrivanje.

Prekid zbog curenja informacija

Operacija je prekinuta zbog curenja informacija u izraelskoj štampi. Izraelski novinar koji je pisao za nepopularni list čuo je za priču od jednog od volontera. Uprkos molbama vlasti da se vest zataška, objavio ju je 5. januara 1985. pod naslovom “Tajna operacija u Sudanu je završena”. Vest su dalje širili mediji širom sveta, što je primoralo Sudan da prekine saradnju kako ne bi izazvao bes arapskog sveta.

Operacija Mojsije se i danas proučava u obaveštajnim akademijama kao primer izvanredne međunarodne koordinacije, upotrebe paravana, upravljanja rizicima i etičkih dilema svojstvenih tajnim operacijama spašavanja.

Autor teksta:
Operativni rukovodilac